Опскурна екипа.
Добро плаћени лешинари.
Шпијуни.
Код нас су се прочули као трговци оружјем.
Учествовали у трговини органа у Метохији, Српској Крајини, Сарајеву и другде.
Вођа- доказани Србомрзац, јеврејин Вернард Кушнер.
Запамећенa je његова изјава: ''Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље - осморо. То је јасан напредак".
----------------------------------------------------------------------------------------------
Нема више ниједног рата а да се они „Лекари без граница“ не појаве. Препознатљиви су по мајицама с натписима и навијањем искључиво за једну страну, али не због хуманог рада на терену већ због великог бизнис –каже др Шитли, један од оснивача те организације у којој је био и Бернард Кушнер.
Др Луј Шитли је једна од малобројних јавних личности у Француској које су се 1999. супротставиле “хуманитарном” бомбардовању тадашње СР Југославије.
Када само са Бернаром Кушнером, и још неколико колега лекара шездесетих година у Бијафри основали удружење “Лекари без граница”, нисам ни могао да замислим да ће три деценије касније хуманитарне акције постати бизнис и обавезна декорација свих ратних похода – каже Др Луј Шитли. Све бомбардерске акције НАТО-а, па и мали локални сукоби, имали су хуманитарно-пропагандни део. Таква делатност постала је бизнис великих размера, често са сумњивим политичким везама. Акције непристрасне људске и лекарске солидарности засењују новчани, политички, сексуални… скандали чија је листа све дужа, од Либерије до Косова.
- Када се говори о скандалима у хуманитарним организацијама, не треба поједностављивати ствари. Треба се сетити да смо основали “Лекаре без граница “ када смо у Бијафри видели да се на наше очи у авионе Црвеног крста товари оружје. Тамо смо радили у тако страшним ратним условима да смо спавали само када бисмо пали од умора. У Авганистану 1980. године снимили смо слајдове које смо приказивали потенцијалним донаторима и тако финансирали хуманитарне акције. Мислим да су проблеми почели када су на европском институционалном нивоу створене организације које су почеле да дају новац за хуманитарне акције. Поднесете пројекат и они вам доделе буџет под условом, наравно, да је ваш пројекат политички њима одговара. Ту је дошло до онога што зовем “перверзијом система”. Те “хуманитарце” можете да препознате по томе што причају само о себи, а међусобно разговарају искључиво о томе где је ко колико плаћен, како се још може зарадити. С тога ме уопште није зачудило када сам прочитао изјаву Карле дел Понте да су негде на северу Албаније вађени органи људима и продавани. Да ли је мој бивши колега Кушнер у томе учествовао не могу рећи али да је са позиције шефа УНМИК-а то морао знати.
...
Оснивањем самоиницијативне хуманитарне организације у Бијафри, која није хтела да има ништа с корумпираним Црвеним крстом, почела је епоха хуманитарних акција и такозваних невладиних организација. У току следеће три деценије оснивачи су се разишли. “Лекари без граница” постали су права хуманитарна мултинационала организација с буџетом од преко шездесет милиона евра, стотинама плаћених немедицинских професионалаца, поред две хиљаде лекар0а на свим странама света. У току бомбардовања Југославије, ова организација отворено је радила за НАТО, разликујући избеглице и жртве рата по националности, што је сасвим супротно духу оснивача. У знак протеста, тада се одвојило грчко крило организације. У писму париској централи отворено су указали да је пристрасност резултат чињенице да “Лекаре без граница” финансирају владини и провладини фондови. Исте године организација добија Нобелову награду.
- На шта то личи да “Лекари без граница” дођу на Косово обучени у мајице с натписима на албанском и енглеском. Лекар мора увек да буде на страни жртве било које националности и вере, да буде само на страни пацијента - каже др Шитли, који је 1992. с пријатељима из хуманитарне организације ТАО довезао камион лекова за две наше гинеколошко-акушерске клинике и Дечју болницу у Тиршовој. Одлучили смо да нешто урадимо сами, што неће бити у функцији владине политике јер мало ко зна да су прве жртве рата у Бијафри међу хуманитарцима били управо млади хирурзи из Југославије. Радили су у ирској католичкој мисији када су на операциони блок пале бомбе из египатских „мигова”. Нико није преживео, ни од лекара, ни од пацијената - сећа се др Шитли.
Ово што је Кушнер са својом организацијом „Лекари без граница“радио у ратовима на простору бивше Југославије, у Босни и на Косову није ни хумано ни људски. Посебно се није прославио ни као шеф мисије УН на Косову непосредно после НАТО бомбардовања јер је спроводио политику запада жмурећи на све српске жртве. Он и данас носи титулу лекара али то са лекарском етиком нема никаквих додирних тачака - остао је само бизнис и политика.
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/ ... 0/019.html