Izvor:
http://blog.b92.net/text/18752/O-PAR-PI ... OM-POPISA/
Autor: Rodoljub Šabić
Popis stanovništva se sasvim primakao. U skladu s tim poslednjih dana primio sam dosta pisama, e-mailova i poruka ljudi koji se manje ili više (ne)formalno interesuju za neka pitanja u vezi s popisom, kao i za ulogu koju Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti s tim u vezi ima, što me navodi na zaključak da nije suvišno i ovde na blogu napisati nešto tim povodom.
Dakle, definitivno, odgovor na pitanje da li je Poverenik učestvovao u pripremi popisa stanovništa, domaćinstava i stanova je - nije. Osim naravno, u meri u kojoj se pod učešćem podrazumevaju upozorenja, odnosno mišljenja koja je upućivao i davao organizatorima, a koja su se odnosila na potrebu odgovarajućeg postupanja sa podacima o ličnosti o kojima građani, po Ustavu, nisu dužni da se izjašnjavaju.
Neka pitanja ticala su se stvari koja je bila povod za jednu robusniju intervenciju poverenika - nepravilnosti u obradi podataka lica koja popis treba da sprovedu, popisivača i instruktora. Nisam smatrao nepotrebnim da se javno iznete sumnje u kvalitet tog izbora, (s naglaskom na to da su zanemareni relevantni kriterijumi a da je dominantan „kriterijum" bila stranačka pripadnost) demantuju ili potvrde javnim objavljivanjem određenih podataka o izabranim licima. Ali, jesam smatrao neumesnim nesrazmernu obradu podataka, prekomerno i nepotrebno javno objavljivanje podataka kao što je npr. JMBG i na to upozorio nadležne.
Dobar broj pitanja svodi se na jedno - kako će biti zaštićeni popisni podaci, pogotovo oni „osetljivi"? I nažalost podseća na to da je „posebna zaštita" naročito osetljivih podataka kod nas pre fikcija nego realnost. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predvideo je da se naročito osetljivi podaci štite na poseban način ali nije odgovorio na pitanje - a kako? To je, po zakonu trebalo da učini Vlada donošenjem odgovarajuće uredbe. Ali ona i pored brojnih upozorenja poverenika tri godine po donošenju zakona još nije donela uredbu pa je „posebna zaštita" ostala samo proklamacija. Možda je u konkretnom slučaju popisa za utehu i najbolja zaštita to što bi u relativno kratkom roku podaci o ličnosti trebali da se pretvore u anonimizirane statističke podatke i da se upotrebljavaju samo kao takvi. Da potreba za daljom obradom ličnih podataka prestane a da oni budu uništeni. Videćemo.
Najinteresantnija pitanja međutim odnosila su se na sadržinu popisnog upitnika u delu u kome se ona odnosi na podatke o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
S tim u vezi za početak treba konstatovati da je Upitnik formalno sačinjen u skladu sa zakonom. Zakon zahteva da Upitnik sadrži upozorenje o tome da građani nemaju obavezu da se povodom ovih pitanja izjašnjavaju. I upitnik zaista sadrži to upozorenje. Zakon zahteva da ova pitanja budu postavljena u formi „otvorenih" i Upitnik to i čini. Umesto više artikulisanih alternativa od kojih jedno treba zaokružiti, Upitnik nudi prazan, kvadratićima izdeljen prostor u koji se upisuje ona nacionalnost odnosno pripadnost koju građanin izabere.
Samo, je li ovakvo (zakonsko) rešenje dovoljno dobro? Da li ono vodi ka tačnijim ili ka „poželjnijim" rezultatima? Zašto nedostaje posebna rubrika - „ne želi da se izjasni"? Kolika je mogućnost da iza onih koji ne žele da se izjasne ostanu prazni kvadratići koje će neko naknadno popuniti?
Nije mali broj onih koji sličnim mogućnostima objašnjavaju gotovo spektakularne promene u nacionalnoj i verskoj strukturi stanovništva između dva prethodna popisa. Jesu li i koliko su u pravu? Teško je s pouzdanjem reći, naravno. Ali, baš zato nije teško reći da je Upitnik mogao biti bolji. I mogao i morao.
