ВВ: Нормално се користе кокошија јаја на којима се гаји вирус. У ствари, неопходно је да радимо на живим ћелијама. Јер, вируси се могу размножавати само на тај начин и тако се по дефиницији праве препарати вируса. Али, овај процес има велику ману – он је спор а и потребно је много јаја. А то је и дуг и технички компликован процес. Друга, потенцијално одлична техника је да се вирус гаји на живим ћелијама у биореакторима. То захтева ћелије које расту и врло брзо се деле. То је отприлике као и метод који се користи за културу јогурта, који се исто прави у биореактору, али у овом процесу ћелије су тако промењене по својој околини и расту, да расту као ћелије рака. А они гаје вирус у ћелијама које се тако брзо размножавају. Али, да се прозведе вакцина, вирус се мора ре-екстраховати (извући) из тих ћелија у које је био убачен. И због тога се може десити да током производње вакцине делићи канцерозних ћелија могу остати у препарату. На исти начин то се догађа и у случају класичне вакцине против грипа, код које се нежељени ефекти могу десити код људи који су алергични на албумин из беланцета јајета. Не може се искључити [могућност] да беланчевине, остаци канцерозне ћелије присутни у вакцини која је прављена у биореактору проузрокују тумор код особе која је вакцинисана. У складу са истинским принципом опрезности, пре него што се такав производ пусти на тржиште, треба да постоји 100% сигурност да су такве последица заиста искључене.
А зар то није учињено?
ВВ: Није. ЕМЕА (European Medicines Agency) – Европска агенција за лекове, једна институција под одговорношћу Европског комесара за економске послове (European Commissioner for Economic Affairs), која се налази у Лондону и која издаје дозволе да вакцине изађу на европско тржиште, дала је зелено светло за комерцијализацију овог производа, уз образложење да начин његове производње нема “значајног“ ризика. Овде, у Немачкој, многи експерти не мисле тако. Они су, насупрот томе, позвали на узбуну и изнели своје примедбе против тога. Ја сам њихова упозорења озбиљно схватио. Тај случај сам испитао и интервенисао у здравственом комитету Бундестага, чији сам члан – тако да та вакцина не буде употребљена у Немачкој. Изјавио сам да никако нисам против развоја вакцина помоћу те технике. Али, прво се мора имати потпуна гаранција њене нешкодљивости. Тај производ зато није био коришћен у Немачкој, где је влада прекинула уговор са Новартисом.
Како се зове та вакцина?
ВВ: Обта флу (Obta flu).[5]
Али, то значи да се у осталим европским земљама, као што је и Француска, тај производ може продавати без икаквог проблема?
ВВ: Да, он је добио одобрење од ЕМЕА и може се употребљавати свуда у ЕУ.
Које алтернативе намеравате да предложите како би се будући скандали ове врсте избегли?
ВВ: Требало би да WHO буде транспарентнија, тако да јасно знамо ко одлучује и каква врста везе постоји међу учесницима у организацији. Уз њу такође треба да стоји и бар једна изабрана комора која би требало да буде у стању да врло критички реагује и у којој би свако био слободан да се изрази [свој став]. Оваква појачана контрола јавности је неопходна.
Да ли се, у ствари, не помаља питање о једном друкчијем систему који би био у стању да се бави таквом једном темом која је заједничко добро грађана широм целе планете?
ВВ: Можемо ли наставити да дозвољавамо производњу вакцина организацијама чији је циљ да зараде што је више могуће новца? Зар није производња вакцина нешто што државе апсолутно морају контролисати и саме изводити? Због тога мислим да треба напустити систем патентирања вакцина. То ће рећи: [напустити] могућност да једна велика група монополизује производњу вакцина. Јер, таква опција би значила да само у име поштовања тих монополских права треба да жртвујемо хиљаде [људских] живота. У праву сте, баш то питање ми је постало очигледно.
Интервју Бруна Одена (Bruno Odent). За оригинални француски текст, кликните овде
Захтев Савета Европе за препоруку: Faked Pandemics -- a threat for health
http://www.globalresearch.ca/index.p...t=va&aid=16902
(Превод на српски са енглеског превода: Василије Клефтакис)
--------------------------------------------------------------------------------
[1] SPD: (Sozialdemokratische Partei Deutschlands) – немачка Социјалдемократска партија (Прим. прев.)
[2] (specific antiviral particles of this new H1N1 virus): Грешка Волфганга Водарда, или новинара – ни у једној вакцини се не налазе “антивирусне“ честице, него – или ослабљени живи вирус (ако се ради о живој вакцини), или умртвљени или пак синтетизовани вирус (делови вируса) – “антигени“. Ово је мртва вакцина – дакле ради се о антигенима, а не о “антивирусним честицама“. (Прим. прев.)
[3] Адјуванси (дословно: “помоћници“) су супстанце које – додате оном материјалу против кога се жели изазвати прављење антитела (антигену) – у случају грипа: делићима вируса грипа, појачавају стварање антитела код вакцинисане особе. Класични адјуванси у људским вакцинама су соли алуминијума, некад калцијума, а има их и уљаних – а међу њима је најпознатији сквален (у природи присутан у уљу ајкулине јетре). Он се доста користи и у козметици, а у вакцини против грипа је у Европи одобрен као адјуванс (adjuvant MF59C1). Противници његове употребе тврде да може да подстакне развој аутоимуних болести (системског лупуса и реуматоидног артритиса), али то до сада код људи није доказано. (Прим. прев.)
[4] Jackpot: максимална премија у некој игри на срећу. (Прим. прев.)
[5] О вакцини под тим именом (Obta flu) је тешко нешто пронаћи. Novartis износи да je добио од Швајцарске и Немачке дозволу за своју Celltura моновалентнту анти-H1N1 вакцију, засновану на технологији коју у овом интервјуу описује Волфганг Водарг. (Прим. прев.)
http://www.nspm.rs/prenosimo/organiz...kog-gripa.html
). Tek što se završio WWI, higijenski, sanitarni i socijalni uslovi su bili užasni, medicina je bila na drastično nižem nivou, jednostavno, sve i da se pojavi potpuno isti virus, iste virulencije i prenosivosti, efekat ne bi bio ni približno isti (opet, moje nagađanje).
